Vijesti

now browsing by category

Vijesti PD Klekovača

 

Maglić 2021

U petak, trinaestog avgusta 2021. godine (petak a trinaesti) grupa planinara PD “Klekovača“ iz Prijedora krenula je u trodnevni pohod na najviši vrh u RS i BiH.

Uspavanost višednevnim avgustovskim vrelinama osvježavao je skriveni adrenalin učesnika proizveden samim ciljem pohoda. Uz vesele razgovore, poneki vic i početno upoznavanje jer bilo je i onih koji prvi put putuju zajedno, stigosmo do Banjaluke, gdje nam se pridružio još jedan učesnik, “naša Željkica“.

Uživajući u živopisnom krajoliku putujući preko Kneževa uz međusobno čašćavanje grickalicama i slatkišima, naše misli a i komentari već su bili usmjereni na Travnik i ćevape kod “Bajre“. Stigosmo i do ćevabdžinice gdje nam je intenzivan i prijatan miris roštilja povećao apetit za ćevapima, te su počele narudžbe: pet u pola, deset u cijelu, petnaest, pa i dvadeset, naravno sa lukom. Bilo je i onih koji su precjenili svoje mogućnosti i nisu u potpunosti ispraznili naručene porcije. Punih stomaka i usporenog metabolizma većina drugara je dremuckala na putu prema Sarajevu i Tjentištu. Usput smo u jednom marketu pored magistralnog puta dopunili svoje ruksake namirnicama ali uglavnom limenkama piva. Uz šaljive priče sa raspoloženim vozačem u predvečeje stigosmo do Prijevora. Uz mali predah i osvježenje hladnom vodom krenuli smo prema Trnovačkom jezeru, gdje smo uz manje teškoće izazvane preteškim teretom prtljaga i noćnim uslovima stigli, postavili šatore, malo proćaskali a zatim prilegli u svojim šatorima za sutrašnji pohod.

Drugi dan je počeo po planu sa prvim naznakam svitanja krenuli smo prema najvišem vrhu Maglića. Ćutke i svako sa svojim mislima pratili smo drugara ispred sebe, držeći se preporučene distance,s a kraćim zastajkivanjima osvrćući se prema jezeru čija je ljepota svakim korakom bivala sve čarobnija jer se upotpunjavao njegov oblik srca i smaragdna boja.

Da li zbog bojazni da će daljim nastavkom uspona izgubiti dočarani pogled ili zbog procjene da će usporiti uspon grupe, jedan drugar odustaje i vraća se da uživa u jezeru. Na vrh smo stigli u predviđenom roku i samo jednim pogledom na ogroman vidik i čudesnu i veličanstvenu ljepotu prirode nestao je sav umor na putu do toga i osjaćaj isunjenosti i ponosa. Zadržali smo se 50-tak minuta jer je uslijedilo neminovno slikanje, debitantsko bičevanje, kao i druženje sa pristiglim članovima drugih društava.

Povratak je bio zaista zahtjevan i iziskivao je puno veće napore od uspona jer su sunce i vjetar pojačavali u intenzitetu pa pojedini drugari nisu racionalno trošili zalihe vode. Imali smo i jednog „ranjenika“ (žuljevi na nozi) ali solidarnost grupe je došla do izražaja i svi smo se uspješno vratili. Uspjeli smo i da se okupamo u jezeru a zatim smo nemilosrdno trošili zalihe hrane, hladno pivo i rakijicu kako bi nadoknadili izgubljenu snagu. Druženje je nastavljeno uz logorsku vatru, muziku i belu.

Nedjelja, treći dan, povratak kućama, uobičajeno pakovanje, dolazak do autobusa, posjeta idikovcu na Dragoš sedlu i pogled na prašumu Perućica i vodopad Skakavac a zatim u Trnovu posjeta kanjonu Kazani na rijeci Željeznici.

Dogovorili smo se i da pojedemo ćevape na Baščaršiji, ali da to ne bude obična pauza za ručak pobrinuo se  naš vođa puta Marko Sarić koji nam je dočarao znamenitosti Sarajeva na originalan način u duhu profesionalnog kustosa uz izuzetno poznavanje istorije ovog grada. Poslije ćevapa u popularnom „Želji“ dobili smo i gratis piće u pivnici zahvaljujući šarmu jednog našeg simpatičnog člana (žena naravno) i hvala joj u ime grupe. Na putu do Prijedora imali smo i kraću pauzu za kafu i piće u restoranu „Kanjon“ na rijeci Ugar.

Veličanstven, sadržajan i zabavan pohod za uspomenu, planinarski pozdrav!

Tekst: Milan Milosavac – Učo

Fotografije: Milica Konjević, Radoslav Novaković, Milan Mrđa, Zvezdana Alendarević, Ranko Vranić – Caco, Verica Petrić, Miloš Okanović, Strahinja Žeželj i Marko Sarić

Generated by Facebook Photo Fetcher 2

Ljetna turneja tri vrha – Šator i Klekovača

Prelijepog subotnjeg, avgustovskog jutra (07. 08. 2021.), grupa planinara PD „Klekovača“ Prijedor uz saputnike iz PD „Pecija“ Kozarska Dubica se uputila u dvodnevnu avanturu zvanu „Ljetnja turneja 3 vrha – Šator i Klekovača“.  Nažalost, krenuli smo bez jednog prijavljenog planinara zbog nepredviđenih okolnosti.

Uz usputne pauze gdje se uglavnom pila kafa, kroz nekoliko sati stigli smo do prelijepog Šatorskog jezera odakle je bila polazna tačka prema planini Šator. Jutarnja svježina polako se pretvarala u vrućinu te su planinari još željnije iščekivali kupanje na jezeru po povratku sa vrha.  Uspon do Šatora bio je ispunjen bojama koje su odraz bogatog pejzaža, a naravno na ovom mjestu se mogao sresti i prelijepi cvijet runolist kao zaštitni znak planinara.  Staza nije bila preduga ali je bila pomalo zahtjevna (pogotovo za „planinare početnike“) – mada više zbog propratne vrućine koja je bila sve jača. Dolaskom na vrh (1873 m n.v.), uslijedilo je oduševljenje prelijepim i nestvarnim pogledom koji se sa vrha Šatora pruža na nekoliko planina (Klekovača, Lunjevača, Javor, Vitorog, Cincar…).  Naravno, boravak na vrhu je propratilo fotografisanje, uživanje u ručku i dobro raspoloženje. Nakon silaska, pojedini planinari su jedva čekali da zaplivaju biserom planine Šator – Šatorskim jezerom. Po tradiciji, „zreliji planinari“ su održali mini takmičenje u plivanju što je dodatno unijelo zabavu u popodnevni odmor.   Nakon plivanja, sunčanja i snabdijevanja pitkom vodom, planinari su se uputili prema planinarskom domu „Mala Klekovača“ u vlasništvu Planinarskog društva „13 runolista“ iz Drvara gdje je planirano noćenje.  Tokom puta se desio i faktor iznenađenja – pridružio nam se planinar koji je u jutarnjim satima bio spriječen, što pokazuje jaku želju za nepropuštanjem  zagarantovane avanture.

U predvečernjim časovima već izmoreni planinari stigli su do doma, ali to ih nije spriječilo da uz večeru otpočne i lagana pjesma. Lagana pjesma se vremenom pretvorila u zabavu gdje su pojedini planinari uz mikrofon isprobavali svoje muzičke talente. Najuporniji su ostali do zore, uz podršku vodiča koji se pobrinuo za muziku i podgrijavanje pozitivne atmosfere. Iako uz samo par sati spavanja, planinari su spremno ustali sljedećeg dana i uz jutarnju kafu i doručak se pakovali za polazak prema dva iduća vrha – Maloj i Velikoj Klekovači.  Startovali smo u 8 časova, gdje su se pojedini planinari odlučili za samo jedan od vrhova, a neki su odlučili i da odmaraju i uživaju u miru za koji se rijetko pruža prilika. Veći dio planinara je prvo odabrao uspon na  vrh Velike (1962 m n. v ), a potom Male Klekovače (1761 m n.v), gdje su pojedini planinari prvi put otkrili staze i prečice koje vode od Velike ka Maloj Klekovači. Najupornije planinare ni prevelika vrućina ni vjetar nisu spriječili da obiđu oba prelijepa vrha.

Izmoreni od povremeno teških koraka i uspona, planinari su se spustili do doma, ručali i pakovali sada već poluprazne rančeve za povratak kući. Usputna pauza na Oštrelju je poslužila između ostalog za sumiranje utisaka, ali i planiranja sljedećeg vikenda  – pohoda na Maglić.

Sve u svemu, dva provedena dana izgledala su mnogo duže zbog bogatog sadržaja a na predivnoj atmosferi, dobrom raspoloženju i organizaciji posebno zahvaljujemo vodiču Dušku Vujičiću.

Planinarski pozdrav do sljedećeg vikenda!

Tekst: Sanja Topić

Fotografije: Duško Vujičić, Milan Mrđa, Zvezdana Alendarević, Sanja Topić, Branko Borovnica i Vedran Malinić

Generated by Facebook Photo Fetcher 2

Okrepna stanica Kotlovača

🏞️🏡 Planinarski dom “Kotlovača” je bio domaćin prve okrepne stanice na 4. Kozara Ultra Trail-u.

🌄👏🌟 Puno poznatih lica, dobre energije i zdravog duha i naravno dobre okrepe jer je staza ispred naših trkača još dosta duga. 🍉🍎🍋🍌🥓💪👍🤜🍀

🏃 Neki od trkača su noć prije trke proveli ugodno spavajući u našem domu. 💤🛌🌄

Durmitor 2021

Najbolje vrijeme za posjetu Durmitoru je vjerovatno rana jesen, ali ni sredina ljeta nije loša. Ako imate dobru prognozu. Mi je nismo imali, ali smo na kraju ipak sjajno prošli.
Manja grupa planinara Klekovače je izvela oglednu turu po stazama Durmitora i pri tome obišla veliki broj staza i vrhova. Dolazak panoramskim putem Durmitorskog prstena je bila sjajna uvertira za ono što nas očekuje na planinarenju. Impresivna panoramska ruta duga 76 km koja obilazi Durmitor, ali i Park prirode Piva je zaista vrijedna posjete. Čak i ako ne planinarite i ne bavite se nekim drugim outdoor aktivnostima, vozeći se ovom cestom uživaćete u prekrasnim vidicima.
Prvi dan je bio rezervisan za najduži uspon na vrh Durmitora, Bobotov kuk (2523), sjevernom stranom sa Crnog jezera (1416 m), preko Korita (1900 m), Ledene pećine (2160 m), Valovitog dola (2027 m) i Škrčkog pogleda (2420 m). Povratak je bio takođe prema sjeveru ali ovaj put preko doline i katuna Lokvice (1693 m), sa druge strane Čvorovog bogaza (2152 m). Staza je to koja je izuzetno duga i zahtjevna, ali omogućava da se uživa u nekim od najljepših pejzaža Durmitora. Vrh koji nosi ime po plemenu Bobota se ranije zvao Ćirina pećina, ali pošto je bilo nelogično da bilo koji planinski vrh nosi ime „pećina“, kasnije je nazvan sadašnjim imenom. Zajedno sa Bezimenim Vrhom (2487 m) i Đevojkom (2440 m) čini Sou Nebesku, najveću stijenu Durmitora.
Drugi dan je bio rezervisan za srce Durmitora, odnosno masiv Međeda (2287 m). Masiv koji se proteže u pravcu sjever-jug se nalazi u centralnom dijelu planine, razdvajajući dolinu Lokvice od doline Velike Kalice. Svoje ime je dobio po tome što dvije stijene na njegovoj sjevernoj strani, iznad Crnog jezera, liče ne medvjede koji se propinju. Takođe, sjeni Međeda i odrazu njegovih četinara svoje ime duguje i Crno jezero. Uspon smo počeli preko Inđinih dolova (1750 m), dijelom puta kojim smo se juče vratili na Crno jezero. Uz par kapi kiše po vrlo klizavom, strmom i stjenovitom terenu dolazimo na greben pod Malim Međedom (2223 m). Dalje se nastavlja izuzetno atraktivna grebenska tura prema Sjevernom Vrhu (2287 m) i Južnom Vrhu (2285 m). Jedna od sigurno najljepših i najatraktivnijih staza na Durmitoru, sa koje se sve vrijeme pruža pogled na gotovo sve vrhove planine. Kao na dlanu vidimo Crno jezero ispod nas, lijevo dolina Velike Kalice sa sjevernim stijenama Šljemena i Savinog Kuka, a desno dolina Lokvice iza koje se redom uzdižu Čvorov Bogaz i Sagorele Ploče, a iza njih Minin Bogaz, Bobotov Kuk, Bezimeni Vrh i Rbatina. Prema jugu iznad ledničke doline Suvo lice se uzdižu Zupci i Bandijerna. Silazimo na suprotnu stranu masiva, na prevoj između Velikog Međeda i Terzinog Bogaza (2303 m) i spuštamo se u dolinu Velike Kalice, dolaskom do alpinističkog skloništa AOB-a (Alpinistički Odsek Beograd) u podnožju jedinog glečera na Durmitoru, Debelog Nameta. Spustom kroz dolinu Velike Kalice, prelaskom preko nekoliko snježnika pravimo krug i dolazimo na početnu tačku.
Treći dan našeg intenzivnog planinarenja obilazimo drugu stranu planine, odnosno s juga penjemo na Prutaš (2393 m), poseban po svojim vertikalnim sedimentnim prutovima i obilazimo dolinu Škrčkih jezera. Iz Dobrog dola, odnosno izvora Šarban (1700 m), sa Durmitorskog prstena polazi staza prema Škrčkom ždrijelu (2114 m), odakle dalje vodi prema Prutašu. To je najviši vrh južnog Durmitora, ali takođe površinom i zapreminom najveći i najprostraniji vrh planine. Istočna strana je najimpresivnija, jer je vertikalno odsječena i sazdana od oštrih sedimentnih slojeva koji se pod uglom od 90 stepeni spuštaju do sipara u podnožju. Sa njegovog vrha se pruža savršen pogled na Južnu stijenu Soe Nebeske sa svojim odsječenim liticama i ogromnim siparom u podnožju. A između se nalazi najljepša Durmitorska dolina, dolina Škrke sa Velikim (1686 m) i Malim Škrčkim jezerom (1711 m). Spust prema dolini sa sjeverne strane Prutaša je vrlo strm i nije za neiskusne. U dolini se nalazi planinarski dom Škrka (1723 m), koji nam je pružio utočište pred ljetnim pljuskom. Na žalost, iako na odličnom mjestu, dom je u lošem stanju, izložen propadanju i vremenskim uticajama. Za povratak smo izabrali manje strmu stazu prema Škrčkom ždrijelu, sa koje uživamo u pogledima prema Bobotovom Kuku i drugim vrhovima Soe Nebeske, kao i sedimentnim slojevima Šaranih Pasova (2248 m) koji su ravno ispred nas.
Nakon tri dana cjelodnevnog planinarenja, četvrti dan za odmor biramo obilazak Kanjona Mrtvice sa jedva 16-ak kilometara hodanja.
Poslije kanjona Tare, najdublji kanjon Crne Gore, sa liticama koje su ponegdje više i od 1000 m. Pored savršeno čiste i hladne vode, u kanjonu nailazimo na mnogobrojne atrakcije. Bijeli Nerini, odnosno bukovi gdje se rijeka račva na dva rukavca, zatim Kapija želja gdje Vila sa Maganika ispunjava želje. U zadnjem dijelu kanjona dolazimo do Mrtvičkih greda ili tzv. Solitera, gdje je u stjenovitu liticu potpuno usječena staza dovoljno široka i visoka da ljudi mogu nesmetano prolaziti. Poznata kao Danilov put, po generalu Danilu Jaukoviću, koji je sa narodom ovog kraja i uz pomoć JNA 1973. godine uklesao ovaj put i tako otvorio izlaz u svijet mještanima sela Velje Duboko, koji su bili zarobljenici ovog kraja sve do niskog vodostaja rijeke.
Tekst: D. Zgodić (korišteni podaci iz knjige Durmitor – Vlado Vujisić)
Fotografije: N. Milošević, R. Derkuća, M. Bogdanović, T. Timarac, D. Zgodić.

Generated by Facebook Photo Fetcher 2

Vlašić – Paljenik i Vlaška gromila

Pretposljednje subote jula mjeseca ljeta 2021. godine, članovi i prijatelji Planinarskog društva „Klekovača“ Prijedor pohodili su obronke i vrhove planine Vlašić. Nakon putovanja kroz Banju Luku, kratke stanke u opštini Kneževu i putovanja kroz kanjon rijeke Ugar, učesnici uspona stigli su u ski-centar Babanovac na Vlašiću. Vozila su zaustavili na parking prostoru novosagrađenog Planinarskog doma „Grof Erik Brandis“. Pošto su se okrijepili toplim napicima, zaštitili protiv sunca i stegli cipele, uputili su se ka prvom cilju uspuna – Planinarskom domu „Jusuf Pečenković“ na Devečanima (1763 m nv).

Na ovoj dionici, iskusni i manje iskusni planinari prošli su prvi uspon sa kojeg je pogled padao na opštinu Turube te tu napravili prve fotografije. Idući dalje, susreli su se sa novim biljnim vrstama i glasnim cvrčcima, a neki od njih i sa prvim sumnjama i pitanjima: „Kako će nastaviti uspon?“, „Da li će imati dovoljno volje i fizičke snage da u pohodu ne odustanu?“. Ipak, sunce još uvijek nije bilo stiglo u zenit, a pregledni obronci Vlašića prekriveni niskim rastinjem i kamenjem su djelovali bajkovito i umurujuće te ih podsticali da nastave. Dolaskom do doma, susreli su se sa čobanom, njegovim stadom ovaca i psima koji su se obradovali milovanju pojedinih planinara. Ovdje su se planinari rasporedili po klupama na terasi doma, a neki su izabrali da se ispruže i odmore na „Vlašićkom travnjaku“ – u društvu psa čuvara. Odavde su nastavili stazom do vrha Paljenik (1943m nv), na putu do kojeg su se pozdravili sa jednom starijom mještankom, fotografisali njeno blago na ispaši i u daljini primjetili jednu mulu.

Nakon zahtjevnog puta, napravili su pauzu kako bi fotografijama zabilježili veličanstveni krajolik, užinali i napravili zajedničke fotografije. Najnoviji članovi društva, kao i gosti koji su popeli svoj najviši vrh prošli su kroz neobičan obred „krštenja“. Uz dobro raspoloženje i šalu, ekspedicija je krenula dalje, duž najzahtjevnijeg dijela staze.
Iako fizički nije bio najteži, psihčki procesi su ovim dijelom puta pohodnicima zadavali najteži zadatak. Želja da vide više i da isprate grupu do samog kraja – s jedne strane i umor, kao i temperatura koji su postajali veći – s druge strane, bili su razlozi unutrašnje borbe. Ipak, uz međusobnu pomoć, bodrenje, podržavanje i usputno osvježavanje – u travi ubranim borovnicama, osvojen je još jedan vlašićki vrh Vlaška gromila (1919m nv). Pojedinačne i zajednička fotografija ponovo su napravljene, za uspomenu i podsjetnik da i kada nam se čini da nemamo ni snage, ni volje – niti da nastavimo naprijed, niti krenemo nazad – u nama postoji sposobnost da prevazilazimo vlastite granice. Imajući ovo na umu, planinari su zadovoljno krenuli niz vlašićke visine – trasom kojom su se smjenjivali sad već utabana staza, prohodni put i pokošena polja. Više nije bilo zadatog tempa, neizvjesnosti kuda i koliko se još pješači, ali niti ometajuće sumnje, već samo ugodni razgovori i uživanje u očaravajućim prizorima.

Odmorivši na početnoj stanici, povezani zajedničkim iskustvom i ispunjeni utiscima, koje su među sobom podijelili planianri su sa pjesom krenuli put Prijedora.

Tekst: Jovana Mejakić
Fotografije: Radivoje Petković, Miloš Ešan, Marko Sarić, Sanja Topić, Verica Petrić i Jovana Mejakić

Generated by Facebook Photo Fetcher 2

Uređenje puta prema planinarskom domu

U aprilu mjesecu su mnoge zabrane bile na snazi a pogotovo one koje su nas sprječavala u onome što najviše volimo: organizovanim usponima na planine. Međutim, u Planinarskom društvu “Klekovača” Prijedor se nije časilo ni časa pa je vrijeme iskorišteno na uređenje Kotlovače.

Jedna od aktivnosti je bila iskop drenažnih kanala pored puta prema planinarskom domu i to na njegovom dijelu od asfaltnog puta za Mrakovicu do vrha Rušidove strane u dužini od 500 m. Radove je kao društvo odgovorna kompanija izvelo preduzeće “Prijedorputevi” AD Prijedor i to potpuno besplatno. Procijenjena vrijednost radova je oko 2000 KM.

Sada je ovaj planinski put sačuvan od propadanja koje čine površinske vode i bezbjedniji je za prolazak.

Prijedorputevima se zahvaljujemo na kvalitetno izvedenim radovima!

Новска планина

Обичан јулски дан или је тако бар изгледало 11. јула то суботње јутро, за планинаре, чланове ПД Клековача, који су у раним јутрарњим часовима кренули пут Новог града и Новске планине. Кроз смијех и разговор, ентузијазам и добро расположење су постали дио пртљага сваког планинара, те смо до полазне тачке већ сви били спремни суочити се са новим изазовима.

Група од 50-ак планинара упутила се стрмим шумским стазама, уз хлад и шумске препреке, које су се смјењивале са осунчаним житним пољима и пространим ливандсим предјелима. „Простора“ за фотографисање тог лијепог крајолика, те тако чување успомена, било је на сваком кораку. Таман што би се опустили, чекао би нас нови успон, уз вруће љетне температуре, због чега су добро организовани домаћини омогућили одмор, пиће и ужину, на неколико мјеста дуж стазе. Анегдота и доброг расположења није недостајало, а било је ту и неколико неспретних покушаја падова низ стрме шумске путеве. На самом врху Велкића брда са којег се простире поглед на долину Уне, у организацији ПУ „Новска планина“, чекао нас је богат планинарски ручак, разне врсте освјежавајућих пића и домаћинска атмосфера.

Након што смо добро одморили, само пратећи изреку „сити и пијани“, упутили смо се у нове авантуре, у мало другачијем руху, прикладном за плажу и купање на Уни. Захваљујући вјештим руковаоцима лађом Едибу и Мирку, побједили смо хладне и брзе унске слапове и стигли до острва са пјешчаном плажом и бистром мирном водом. Дјечији дух се пробудио и у оним мало старијим и одговорнијим члановима друштва, те смо након прскања, гњурања и потапања наставили весело дружење на ријеци, све до предвече, када смо се освјежени, радосни и пуни утисака упутили ка Приједору.

Упознали смо нова интересантна лица и проширили круг пријатеља планинарског друштва. Безбројни утисци пуни забаве, сигурно ће нам уљепшати и остатак викенда, те ћемо спремни дочекати нову радну седмицу. Све замјерке иду на рачун кратког времена, које као да је пролетјело поред нас, те тако нисмо жељели растанак и крај дружења…

До сљедећег сусрета, планинарски поздрав!

Текст: Верица Петрић

Фотогрфије: Верица Петрић, Сања Топић, Милан Мрђа и Марко Сарић

Generated by Facebook Photo Fetcher 2

Ćopićevim stazama

Članovi Planinarskog društva “Klekovača” u subotu 03. jula imali su još jedan nezaboravan pohod, ovaj put na Korčanicu, sa prethodnim obilaskom Hašana i obnovljene kuće našeg poznatog književnika Branka Ćopića.

Uspavana lica planinara pri polasku iz Prijedora u rane jutarnje časove, razbudili su i razvedrili domaćini ovog malog mjesta u Krupi na Uni koji su nas dočekali sa, nama svima dobro poznatim, Ćopićevim citatima. Čuli smo istoriju ovog podgrmečkog sela i napore mještana pri zalaganju za obnovu rodne kuće našeg književnog velikana, koju su svi članovi ove male zajednice nesebično dali.

Kafa za dobrodošlicu i rakijica za one najhrabrije u ovo rano jutro, dala nam je podstrek, te smo pod, već vrelim suncem, krenuli ka Čiča Trišinom mlinu, pokrenuli vodenicu, kupili suvenir i zaputili se stazama Ćopićevog djetinjstva.

Ovaj put grmečka staza od Hašana do Korčanice pružila nam je izbor pejzaža, od livadskih polja, žitnih prostranstava, šumskih puteljaka, sve do lokalnih makadamskih puteva. Spojivši ugodno sa korisnim, nabralo se tu i ljekovitog bilja, neko za čaj a neko pak za pripremu alkoholnih pića tzv. “travarica”.

Osim vreline sunca, težinu puta nismo osjetili, jer su nam naši organizatori u saradnji sa mještanima obezbjedili punktove za okrepljenje dočekujući nas sa svježim napicima, kafom i slatkišima. Svaka pauza bila je pravo zadovoljstvo. Osjetivši pravi domaćinski duh mještana grmečkih sela, višesatna šetnja dovela nas je do veličanstvenog spomenika ‘Revolucije’ na Korčanici. Istorijski čas kustosa sa decenijskim iskustvom, obilazak spomen područja, uz zanimljive činjenice prošlosti, proletio je za tili čas.

Nakon ručka upriličenog pod šatorom u prirodi spomen zone u Grmečkin šumama i koje “čašice razgovora”, u kasnim poslijepodnevnim časovim, krenuli smo put Prijedora. Međutim, planinarski entuzijazam zaustavio nas je u Lušci Palanci, na izvoru Blihe, gdje nas je vodopad ove rijeke ostavio bez daha. Slikanjem i kratkom šetnjom do mlinova na slapovima ove prirodne ljepote, napravili smo epilog još jednog nezaboravnog “planinarskog” dana.

Tokom ugodne vožnje do Prijedora, iako već umorni, utisci zanimljivog dana su prevladali.

Dolaskom na početnu destinaciju izrazili smo zahvalnost našim članovim koji su se u više navrata vraćali pređenim stazama, tražeći izgubljene stvari koje su planinari nehatno izgubili, a najsretniji je bio naš najmlađi član čiji je telefon izgubljen na obalama Blihe i pronađen zahvaljujući upornošću planinara.

Sve u svemu, ostaju lijepa sjećanja do sljedećeg pohoda i nove avanture.

Tekst: Z. Alendarević

Fotografije: Z. Alendarević, S. Topić i V. Petrić

Generated by Facebook Photo Fetcher 2

ЕКСПЕДИЦИЈА ПЛАНИНАРСКОГ САВЕЗА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ „КОЖУФ 2021“

ЕКСПЕДИЦИЈА ПЛАНИНАРСКОГ САВЕЗА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
„КОЖУФ 2021“
(„БЈЕЛАСИЦА – БЕЛАСИЦА – КОЖУФ“)
06.08-14.08.2021. године


Пењите врхове црногорске Бјеласице и македoнске Беласице, посјетите Копаоник, купајте се на
Дојранском језеру, ходајте врховима планине Кожуф на граници Македоније и Грчке –
поприштe борби из периода пробоја Солунског фронта, посјетите Биоградско језеро,
Колашин, Струмицу и Ђевђелију…

Кожуф
  1. дан, 6.8.2021. године (петак):
  • полазак из Бањалуке у 6:00 часова,
  • путовање до Црне Горе
    (Бања Лука – Добој – Сарајево – Мојковац – Биоградско језеро),
  • обилазак Биоградског језера у НП „Биоградска гора“
    (кружна тура траје око сат времена),
  • одлазак до Колашина, долазак до Ски центра Колашин, пјешачење двадесетак минута
    до Екокатуна „Врањак“, ноћење у Екокатуну „Врањак“.
  1. дан, 7.8.2021. године (субота):
  • у 7:00 устајање и доручак,
  • у 8:00 полазак на туру „Врхови и језера Бјеласице“ (Троглав 2072 мнв, Зекова глава
    2117 мнв, Црна глава 2139 мнв), са врхова се пружају погледи на „горске очи“
    Бјеласице, НП „Биоградска гора“ и готово све црногорске планине.
    Дужина стазе 16 км, кружна стаза за коју је потребно вријеме од осам часова.
  • од 16:00 до 17:00 часова повратак и ноћење у Екокатуну.
  1. дан, 8.8.2021. године (недјеља):
  • у 7:00 устајање и доручак,
  • у 8:00 полазак за Македонију,
  • пауза на Копаонику,
  • излазак на аутопут Београд – Ниш – Скопје и путовање до Дојранског језера,
  • у вечерњим часовима долазак до Дојранског језера, смјештај у вилама.
  1. дан, 9.8.2021. године (понедјељак):
  • успон на један од врхова Беласице (врх Тумба 1880 мнв).
  1. дан, 10.8.2021. године (уторак):
  • слободан дан на Дојранском језеру – купање на уређеним плажама (резервни дан у
    случају лошег времена).
  1. дан, 11.8.2021. године (сриједа):
  • пут према Ђевђелији,
  • пењање врхова Кожуфа (највиши врх Зелен брег 2166 мнв).
  1. дан, 12.8.2021. године (четвртак):
  • посјета Струмици и обилазак најзначајнијег македонског града на југоистоку.
  1. дан, 13.8.2021. године (петак):
  • пријеподне боравак на језеру – купање,
  • у поподневним часовима напуштање Дојранског језера и повратак назад
    (путања Дојранско језеро – Скопје – Ниш – Вишеград – Сарајево – Добој – Бањалука).
  1. дан, 14.8.2021. године (субота):
  • долазак у Бањалуку.
    ЦИЈЕНА: 350,00 КМ по особи
    Уплате могу бити у двије рате. Прва рата у износу 150,00 КМ мора бити уплаћена до
    1.7.2021. године, што се уједно рачуна и као пријава. Другу рату и комплетну уплату је могуће
    уплатити до 31.7.2021. године. Уплате извршити на жиро-рачун Планинарског савеза Републике
    Српске 562 006 00002323 22, са назнаком „Кожуф 2021“.
    Прије уплате обавезно позвати број телефона 063/995-770 – Игор Ђукић, јер је број
    мјеста ограничен.
    Цијена укључује:
  • превоз туристичким аутобусом;
  • смјештај: 2 ноћење са 2 доручка у Екокатуну „Врањак“ Колашин, 6 ноћења на
    Дојранском језеру (у вилама);
  • организационе трошкове, путарине, паркинг, улазнице за националне паркове;
  • путно осигурање;
  • поклон мајице и качкете ПСРС.
    Напомена: У цијену није укључена исхрана, осим два доручка у Екокатуну „Врањак“
    Колашин, она је у властитој режији („из ранца“).
    Експедиција се изводи по Правилнику о експедицијама ПСРС, те је за резервацију
    потребно сљедеће:
  • најава Савезу на 063/995-770 – Игор Ђукић, да резервишете мјесто;
  • изјава о одговорности и препорука планинарске организације, обавезно доставити
    до 15.7.2021. организатору,
    текст је на сајту ПСРС:
    http://planinarskisavezrs.org/index.php?option=com_jdownloads&view=category&catid=13&I
    temid=175
  • уплата на ваше име (то видимо на изводима, није потребно доказивати), с тим да прва
    рата износи 150,00 КМ – резервација. Она се може пренијети на друго лице, ако одустанете, с
    тим да ви нађете замјену. У случају одустајања и да не нађете замјену, новац се не враћа.
    Потребно понијети: планинарске ципеле (обавезно за успоне), планинарски ранац велики
    и мали (једнодневни), одјећу за вишедневни боравак, планинарске штапове, камашне, сет за
    личну хигијену и прву помоћ, чеону лампу са резервним батеријама, флашице за воду, кабаницу
    или виндстопер, џепни нож, заштиту од сунца (крема са УВ фактором, сунчане наочале,
    качкет/шешир), папуче, сет за припрему хране, лична идентификациона документа, здравствену
    и планинарску исказницу са маркицом за текућу годину…
  • Вођа пута: Игор Ђукић
    Водичи на успонима:
    Миломир Васић МБ 016
    Ненад Станишић МБ 037
    Вођа пута и организатор задржавају право промјене плана.

Izvori Plive, Janjske otoke, Balkana

U nedelju 13. 06., uprkos najavljenoj kiši, grupa od 30-ak planinara je u 7 časova krenula na bogat izlet gdje su bile u planu četiri destinacije. Neki entuzijastični planinari su krenuli i u patikama s obzirom da je izlet uključivao više rekreativnu šetnju. Malo su se pokajali zbog kiše, ali nije bila velika smetnja zbog zanimljivog dana koji je uslijedio.

Jaka kiša nas je na Zelenkovcu „natjerala“ u kafanu gdje se popila kafa, čaj, rakija, ko šta voli. Nakon toga smo se uputili na izvore Plive i upoznali se sa 3 izvora koji je poseban svaki na svoj način, gdje smo od vodiča čuli zanimljive informacije. Tada smo bili već dobro pokisnuli, ali na putu do Janjskih Otoka, kiša je prestala. Tamo smo se upoznali sa prelijepim predjelima, ručali ukusnu pastrmku i kupili pokoji suvenir.

Poslednja destinacija tog  dana je bila Balkana gdje je grupa planinara dala oduška veselom dječijem duhu i vozila se pedalinom kroz jedno od jezera. Vožnja je bila vesela, propraćena smijehom, fotografisanjem i snimcima zanimljivih događaja, uz uživanje u zelenilu koje je okruživalo jezero.  Vrijeme je prebrzo prošlo ali zasigurno kvalitetno utošeno.

Planinarski pozdrav do sledećeg pohada, nadamo se bez kiše.

Topić Sanja, planinar početnik

Fotografije: Sanja Topić, Verica Petrić i Marko Sarić

Generated by Facebook Photo Fetcher 2

© 2021: PD Klekovača | GREEN EYE Theme by: D5 Creation | Powered by: WordPress